Koje promene na mladežima bude posebnu pažnju ?

SIMETRIČNOST: Da li nakon razvlačenja kože mladež gubi svoju pravilnost oblika? Promene izgleda predstavlja upozornje

IVICE: Ravne ivice jasnih granica su dobar znak, dok – nareckane ivice nejasnih granica su loš prognostički znak.

BOJA: Normalno su boje bele kafe do svetlo kestenjaste. Promena boje u tamnokestenjastu, crnu ili plavkasto crvenu je loš znak.

VELIČINA: Ukoliko je veći od šest milimetara uz prisustvo još nekog riziko faktora je znak upozorenja.

PROMENE: Promene u smislu polja hiperpigmentacije i depigmentacije, zapaljenja, vlaženje, krvarenje su loš prognostički znak.

Rizični znaci koji ukazuju na neodložan dermoskopski PH pregled su – nagao i brz rast mladeža, promena boje i oblika, svrab, bol, perutanje i krvavljenje.

Mladeži koji zahtevaju posebnu pažnju i praćenje, minimalno jednom u šest meseci su – displastični ili atipični mladeži, neubičajenog izgleda sa posebnim dermoskopskim karakteristikama.

tekst i slika sa sajta nano klinike Brant

Pismeno prevođenje pravne i sudske dokumentacije sa overom sudskog tumača

 

U slučajevima vođenja sudskih sporova u Republici Srbiji, a čije strane u sporu žive na teritoriji neke strane zemlje, česta je praksa da se dokumenta koja se podnose sudu u dokaznom postupku prvo prevode sa engleskog jezika na srpski. Sudovi često zahtevaju da takva dokumenta budu snabdevena pečatom Apostille, ako je država koja je izdala dokument, potpisnica Haške konvencije. Takva dokumenta se uvek prevode u više primeraka i obavezno je da prevod i izvornik (kopija) budu spojeni ili povezani jemstvenikom. To su često lekarska uverenja, uverenja o državljanstvu, izvodi sa računa ili bilo šta čime stranke u sporu pokušavaju nešto da dokažu  ili opravdaju.

 

Ako je reč o ostavinskom postupku naši državljani koji žive u inostranstvu mogu da daju nasledničke izjave u državi svog prebivališta što se takođe obavezno prevodi na srpski jezik kako bi bilo prihvatljivo na sudovima u Republici Srbiji. Punomoćja koja takva lica daju svojim advokatima za zastupanje pred našim sudovima, a koja su overena pečatom javnih beležnika u inostranstvu takođe moraju da se prevedu sa engleskog na srpski jezik. Čak iako je punomoćje sastavljeno na srpskom jeziku, overa javnog beležnika je na stranom jeziku i mora da se prevede sa engleskog na srpski jezik.

 

U slučaju da je naš državljanin ostvario pravo na penziju u inostranstvu ili stekao određeni staž osiguranja, ili pokušava da ostvari pravo na penziju u našoj zemlji, potrebno je da prevede sa engleskog na srpski jezik potvrde kojima dokazuje svoje pravo.

 

Ukoliko je reč o priznavanju strane sudske odluke, ona se može izjednačiti sa odlukom domaćeg suda i proizvoditi dejstvo u Republici Srbiji samo ako je priznata od strane domaćeg suda. Stranka podnosi zahtev za priznanje strane sudske presude višem sudu, prilaže overeni prevod presude na srpski jezik, snabdeven pečatom Apostille ili ako država nije potpisnica Haške konvencije, legalizovan dokument, čime počinje postupak priznanja.

 

O podnetom zahtevu za priznanje strane sudske presude odlučuje sud donošenjem rešenja o priznanju. Inostrana sudska odluka dostavlja se u originalu i mora da sadrži potvrdu nadležnog stranog suda o pravosnažnosti te odluke. Ako inostrana odluka ne sadrži klauzulu pravosnažnosti, domaći sud neće izvršiti priznavanje. 

 

Kada je reč o priznanju strane sudske presude o razvodu braka, njeno priznanje obično traže naši državljani koji su se razveli u inostranstvu, a žele da ta presuda bude priznata u Srbiji kako bi se činjenica razvoda braka upisala u matičnu knjigu venčanih u Republici Srbiji. 

 

Izvor: Sudski prevodilac Jasna Filipović-Bojić