Prirodni kamen je materijal koji traje vekovima. U prošlosti kamen je bio glavni građevinski element i o njegovoj trajnosti svedoče objekti koji i dan danas izlgledaju netaknuto. Ali osim te vekovne postojanosti, kamen poseduje lep i atraktivan izgled, on može da se obrađuje i da se od njega kreiraju predivne eneterijeri i eksterijeri. Danas se prirodni kamen najviše upotrebljava u vidu kamenih obloga kojima se oblažu stubovi, zidovi, fasade, podovi, staze, stepeništa, ograde…
Upotreba kamena u građevinarstvu
U građevinarstvu kamen se koristi od davnina i svoju primenu je zadržao do današnjih dana, i pored velike upotrebe betona, kako zbog svog velikog prisustva u prirodi, tako i zbog svojih osobina:
- velika trajnost i postojanost,
- velika otpornosti na vlagu, kiša, sneg i mraz,
- otpornost na požare, visoke i niske temperature,
- bez prolazak toplote kroz zidove
- poboljšavanje akustike pošto absorbuje zvuk i ne stvara se odjek
- otpornost na mehanička oštećenja, velika čvrstina i jačina
- poseduje mogućnost obrade
- visoka estetska svojstva i unikatnost (ne postoje dva identična komada), njegova lepota nikada ne zastareva
Kako nastaje kamen?
Kamen nastaje od stena koje se usled dejstvom kiše, vetra, mraza, poplava i drugih erozivnih sila, sitne i drobe na manje delove. U zavisnosti od postanka i mineralnog sastava stena zavisi i vrsta kamena.
Boja, nijanse, tekstura, hemijske i fizičke osobine i struktura prirodnog kamena zavise od vrste stena od kojih je tokom vremena dobiven.
Po postanku stene se dele na 3 glavne grupe:
- magmatske,
- sedimentne
- metamorfne
Magmatske stene se razlikuju u zavisnosti kakve minerale sadrže:
- Kisele
- Intermedijarne
- Bazične
- Ultrabazične
U magmatske stene spadaju graniti, sijeniti, gabro, peridotit, basalt, andezit i još neke vrsta kamena.
Sedimentne stene su nastale procesom taloženja tj. sedimentacijom. Tu spadaju krečnjaci, lapori, peščari, dolomiti… Prema načinu postanka dele se na:
- Mehaničke – nastale su taloženjem čvrstih fragmenata
- hemijske – nastale taloženjem iz hemijskih rastvora
- organogene ili biogene – nastale taloženjem nerastvornih organskih ostataka
Metamorfne stene su nastale od sedimentnih i magmatskih stena pod uticajem visokih temperatura i pritiska. Najpoznatiji predstavnici ovih stena su mermeri, kvarciti i razni škriljci i gnajsevi.
Osim prirodnim putem, kamen se može dobiti i na veštački način: sečenjem, drobljenjem, cepanjem, sitnjenjem ili mlevenjem pomoću raznih mašina, testera ili eksploziva.
Vrste kamena u zavisnosti od obrade
Način obrade - bunja
Prirodni kamen se vadi u kamenolomima u obliku velikih blokova, koji su teški i po nekoliko tona. Ti blokovi se naknadno obrađuju u ploče ili u manje blokove koji se dalje transportuju. U zavisnosti od stepena obrade kamen može da bude obrađen i neobrađen. Neobrađeni kamen, kao što kaže samo njegovo ime, se ne obrađuje nego se upotrebljava takav kakav se nađe u prirodi. Upotrebljava se pri izradi temelja, nosećih zidova, nasipa, podloga puteva i slično.
Obrađeni kamen prema načinu dobijanja i obliku dobijenih sortimenata može da bude:
1. neoblikovan (nedimenzionisan)
- lomljeni,
- drobljeni i
- mleveni kamen.
2. oblikovan (dimenzionisan)
– može da se dobije sečenjem ili cepanjem stena na komade pravilnog oblika i precizno određenih dimenzija. U zavisnosti od načina obrade ovaj kamen može da bude:
- lomljen (cepan)
- sečeni
Lomljeni kamen se dobija cepanjem stena. Cepanje se vrši ručno ili mašinski. Od ovog kamena se izrađuju kocke, ivičnjaci, stubovi, pragovi, ploče za popločavanje, blokovi za zidanje. Kao lomljeni kamen uglavnom se koriste magmatske stene, ređe sedimentne (krečnjaci i peščari) i metamorfne (gnajsevi i škriljci) stene.
Sečeni kamen dobija se sečenjem čvrstih stena u komade određenih dimenzija i oblika. Razlikuje se primarno sečenje blokova u kamenolomu u procesu eksploatacije, i sekundarno sečenje ili obrada blokova i dobijenih sortimenata.
Po načinu obrade sečeni kamen može da bude u vidu štanglica, bunja i krajca.
Нема коментара:
Постави коментар